security vesti
menadžment
tema broja
događaji
nauka
u poseti
tehnika
saznajte
show info
informatika
security praksa
terorizam
požarna zaštita
Početna strana  Nazad
 
 
 
 
početna strana o nama komentari i pitanja pretplata  
 
(PSS 78 - mart 2017.)
Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i vršilac dužnosti generalnog direktora Aerodroma „Nikola Tesla“ Saša Vlaisavljević potpisali su Sporazum o saradnji, koji će omogućiti veću bezbednosti na ovom aerodromu
Stefanović je tom prilikom istakao da ovaj dokument predstavlja prvi značajan korak u povećanju stepena bezbednosti beogradskog aerodroma, i objasnio da su vazdušne luke u većini zemalja tačke na koje treba da se obrati posebna pažnja, zbog potencijalnih terorističkih izazova.
On je precizirao da je potpisanim sporazumom predviđena donacija Ministarstvu unutrašnjih poslova koja se sastoji od robotskog kompleksa, anti-bombing odela, vozila koje će MUP koristiti za potrebe stanice na Aerodromu i nekoliko službenih pasa, koji će se koristiti za otkrivanje potencijalnih eksplozivnih naprava.
Vrednost ove donacije iznosi pola miliona evra, naveo je ministar i dodao da će na osnovu potpisanog sporazuma biti omogućeno više kontrola, kao i veći broj metal i mobilnih detektora.
U skladu sa prethodno navedenim, kako je istakao, učinjeno je dosta toga na unapređenju kapaciteta Ministarstva unutrašnjih poslova na Aerodromu „Nikola Tesla“.
Stefanović je ukazao na to da Ministarstvo sa beogradskim aerodromom kontinuirano radi na tome da pet miliona putnika, koliko godišnje prođe kroz Srbiju, bude potpuno sigurno, i naglasio da se na taj način garantuje i stabilnost čitave države.
Nakon terorističkih napada koji su se dešavali u Evropi, a naročito u Briselu, posebnu pažnju moramo obratiti na izazove koji mogu postati pretnja po bezbednost naše zemlje, istakao je on i dodao da potpisani sporazum zbog toga predstavlja značajan korak za dalju saradnju, koja je garant bezbednosti za domaće putnike, ali i sve one koji dolaze u Srbiju.
Vlaisavljević je istakao da je preduslov za donaciju bilo dobro poslovanje beogradskog aerodroma, koji u januaru ove godine, u odnosu na isti period prethodne godine, beleži povećanje broja putnika za 14 odsto i treću godinu zaredom ostvaruje neto profit veći od 25 miliona evra.
Takođe, kako je podsetio, Aerodrom „Nikola Tesla“ je tokom prošle godine u sistem bezbednosti uložio više od pet miliona evra
(PSS 78 - mart 2017.)
Više od stotinu ljudi u Srbiji dobilo je potvrdu o osposobljenosti za upravljanje bespilotnim letelicama-dronovima, a do sada je evidentirano između 100 i 200 tih letelica, od kojih se veliki broj njih koristi u privredne svrhe, potvrdio je član tima Direktorata civilnog vazduhoplovstva za bespilotne letelice Bojan Cvetičanin.
Cvetičanin ističe da svako slobodno može da kupi bespilotnu letelicu, ali dronovi mogu da se koriste, ukoliko se to usaglasi s važećimpropisima.
Onaj ko želi legalno da upravlja dronom, mora da položi ispit, koji se bazira na odgovornosti korisnika i Pravilniku o bespilotnim vazduhoplovima. Kada se taj teorijski ispit položi, dobija se potvrda o osposobljenosti za upravljanje dronom. Po Pravilniku, operater drona na zemlji dužan je da uvek bude dostupan službi kontrole letenja, odnosno da mu je uključen mobilni telefon.Sve što je rađeno u Pravilniku o bespilotnim vazduhoplovima, kaže Cvetičanin, urađeno je tako da se uzmu u obzir rizici koji se javljaju, najgori scenariji i da je bitan aspekt zaštita vazdušnog saobraćaja, pošto, kako ocenjuje, dronovi brzo napreduju, ima ih koji lete brže od 100 kilometara na sat, teži su od 20 kilograma, imaju male mlazne motore ili slično.
Cvetičanin navodi i da je tokom prošle godine bilo više od 1.000 zahteva za alokaciju vazdušnog prostora i posebno naglašava da je odobravanje bilo kakvog snimanja iz vazduha u isključivoj nadležnosti Ministarstva odbrane, od koga se mora tražiti saglasnost kada god postoji želja za snimanjem iz vazdušnog prostora.
Potrebno je razgraničiti dronove, u zavisnosti od načina, svrhe za koju se koriste, pa tako postoje mali bespilotni vazduhoplovi do 20 kg, koji se koriste isključivo za sport, rekreaciju i razonodu, bez komercijalne delatnosti, a da se ostali bespilotni vazduhoplovi primenjuju u neke privredne svrhe, uz finansijsku nadoknadu.
Bitno je pomenuti, ističe Cvetičanin, da se mora nabaviti i osiguranje od odgovornosti, ukoliko se dron koristi u privredne svrhe, a da se svakako dron ne sme dizati bliže od 500 metara od određenih državnih institucija, što podrazumeva škole, kasarne, bolnice, policijske stanice, energetska postrojenja, kaznene ustanove i da je jedino izuzetak ukoliko se radi uz odobrenje, ili za račun neke ustanove.
LEGALNIH KORISNIKA 99 ODSTO
Cvetičanin kaže i da većina vlasnika registrovanih dronova (oko 99 odsto) ne samo da traže alokaciju vazdušnog prostora, nego su prošli kroz kompletan proces odobravanja, upisali dron u evidenciju, platili osiguranje. Njihova namera nije da na nelegalan način koriste svoj vazduhoplov, nego da ga koriste u legalnim okvirima.
Međutim, Cvetičanin naglašava da postoje građani koji na nesavestan način i protivno zakonu koriste svoj bespilotni vazduhoplov, što ističe, predstavlja bezbednosni rizik, kako za vazdušni saobraćaj, tako i za građane na zemlji.
Cvetičanin kaže da se i dalje na evropskom nivou radi na izradi ujednačenog propisa koji bi svim državama uskladio pristup toj materiji i da se i dalje vodi debata gde je granica između igračke i bespilotnog vazduhoplova.
KAZNE ZA NEOVLAŠĆENO ILI NEPRIJAVLJENO UPRAVLJANJE DRONOM
Tehničke karakteristike dronova omogućuju velike visine leta i veliku udaljenost od operatera, navodi Bojan Cvetičanin, ali dodaje da je Pravilnikom predviđeno da prostor odobren za korišćenje iznosi 500 metara u prečniku od operatera na zemlji, a da je maksimalna predviđena visina leta drona 100 metara.
Prema njegovim rečima, kazne za neovlašćeno ili neprijavljeno upravljanje dronom postoje, definisane su, i to je prekršajna odgovornost, dok, ukoliko se nesavesnim upravljanjem izazove još neka posledica, poput povrede ili smrti, onda je operater predmet i krivičnog zakona.
(PSS 78 - mart 2017.)
Internet Stvari (IoT) predstavlja tehnološku evoluciju zasnovanu na tome kako se umreženi uređaji mogu iskoristiti za poboljšanje komunikacije, automatizaciju kompleksnih industrijskih procedura, kao i toga kako se gradovi i domovi mogu učiniti pametnijim. Prema tvrdnjama iz IHS-a, do 2025. godine u upotrebi će biti 25 milijardi pametnih kućnih aparata, nosivih uređaja, konzola za igre, i drugih potrošačkih uređaja povezanih na IoT.
Iako oko ovog koncepta još uvek postoji mnogo medijske magle, IHS je izneo određene prognoze o uticaju koji će u realnom svetu IoT imati na tržište video-nadzora:
? IoT još uvek neće imati uticaja na komercijalno tržište video nadzora. Integratori bezbednosnih sistema, u načelu, sporo prihvataju nove tehnologije, a proliferacija bežičnog povezivanja neće promeniti način na koji se profesionalni projekti video-nadzora instaliraju ili na to kakvu interakciju kamere za video-nadzor imaju sa drugim povezanim „stvarima“.
Bezbednosno stambeno tržište već je doživelo suštinsku promenu pod uticajem IoTa. „Pametne kuće“, jedna od IoT aplikacija, izgrađena je oko onoga što se nudi bezbednosnim sistemima i video-nadzorom. Višesistemski operateri (MSO), kao što su Comcast i AT & T, ušli su na bezbednosno stambeno tržište sa ponudom povezanih protivprovalnih sistema i bezbednosnih kamera. Aktuelni pružaoci bezbednosnih usluga, kao što su ADT i Vivint, proširili su svoje ponude proizvoda povezanim uređajima za menadžment energije, grejanje, kućnu automatiku i, naravno, video-nadzor. Kompanije koje nude uređaje namenjene pametnim domovima, kao što su Samsung Smartthings i Lowe‘s Iris, u svojim osnovnim paketima imaju na istaknutim mestima i proizvode za video-nadzor.
? Do 2020. godine, IoT će imati određeni uticaj na to kako će se komercijalni projekti video-nadzora za preduzeća implementirati. Bezbednosna kamera više neće samo biti bezbednosni proizvod, već će imati i ulogu senzora u zgradama koji će procenjivati kapacitet prostorija, kretanje ljudi i utvrđivati ko je ušao u zgradu.
IoT će uticati na „odlučivanje“ zgrade da uključi grejanje, osvetljenje, kontrolu ulaza, kao i čitav niz drugih scenarija o kojima se još uvek ne razmišlja.
? IoT priča u vezi sa video-nadzorom će početi u SAD, ali Kina će ubrzo postati lider za povezivanje u fizičkoj bezbednosti. Zapadna Evropa će zaostajati iza njih.
? Do 2025. godine, čak i mali komercijalni i maloprodajni sistemi za nadzor biće u interakciji sa objektima i koristiti mogućnosti IoT-a u rešenjima za grejanje i osvetljenje, automatizovati kontrolu pristupa, pa čak i komunicirati sa vašim pametnim domom, kako bi ga obavestili kada ste napustili kancelariju.
(PSS 78 - mart 2017.)
Severna Amerika i zapadna Evropa su tokom 2016. bile vodeća tržišta, sa udelom od 79 odsto od 135.000 jedinica nosivih kamera isporučenih tržištu policije. Ne očekuje se usporavanje ovog trenda, budući da se u zemljama kao što su SAD, zemlje Beneluksa, Francuska, Nemačka i Velika Britanija očekuje postojano povećanje nabavke nosivih kamere u policiji.
S druge strane, IHS predviđa da će se do 2020. na najvećem delu tržišta u ovim regionima doći do zasićenja, i da će ona postati uglavnom tržišta kojima će biti potrebni rezervni delovi i održavanje.
Ukoliko proizvođači kamera budu nastavili da se razvijaju, IHS predviđa da će morati da prošire svoje korisničke baze i da pored sektora javne bezbednosti ostvaruju prodaju i na drugim tržištima. Postoje mnoga takva komercijalna tržišta koja bi mogla da imaju korist od nosivih kamera, uključujući izbacivače iz klubova, električare i vodoinstalatere.
Kao dva ključna potencijalna tržišta u budućnosti, IHS je prepoznao policajce u zatvorima, kao i radnike fizičkog obezbeđenja. Primera radi, Metropoliten policija je nedavno odlučila da podeli 22.000 nosivih kamera svim svojim policajcima na terenu.
     
  
SECURITON 
  
Samsung 
  
Beogradski sajam 2017 
  
SAMK 
  
Hikvision 
  
Master 
  
There's not enough banners in the database!