Kako zaštititi ljude i objekte?

Upotreba bespilotnih letelica, dronova, dramatično je porasla u poslednjih nekoliko godina. I zaista, prema prognozama Savezne uprave za civilno vazduhoplovstvo SAD-a (FAA), do 2021. broj malih bespilotnih letelica koje se koriste iz hobija u SAD utrostručiće se i dostićiće cifru od oko 3,55 miliona.

Ovaj rast pratilo je i uvećanje mogućnosti bespilotnih letelica, dok su se troškovi smanjivali. Na primer, DJI Phantom 4 može da ispusti tovar od oko 1 kg na određeni cilj, sa preciznošću od 1,5m sa 20 milja udaljenosti, za manje od 1.000 dolara. Ovakve mogućnosti su dostupne svima, bez presedana. Nova tehnologija stvorila je potpuno nove bezbednosne rizike za kompanije i države.

Bezbednosni rizici upotrebe dronova

Militantne grupe poput ISIS-a do sada su već koristile jeftine dronove za prenos eksploziva u okviru ciljanih napada. Istim metodom, veoma je izvodljivo targetiranje lokacija visokog profila u svim državama u cilju sejanja terora i panike.

Bezbednjaci i tehnolozi ulažu ogromne napore kako bi ojačali slaba mesta u sistemu odbrane od dronova. U ovom trenutku najčešće korišćene tehnologije za detekciju dronova su video-sistemi, zvučni senzori, radio i radari za nadzor vazdušnog prostora. Svaka od nabrojanih tehnologija ima prednosti, ali i mane koje otežavaju otkrivanje dronova u svim uslovima. I optičke i toplotne kamere, kao i akustički senzori, ne funkcionišu u nepovoljnim vremenskim uslovima kao što su magla i sneg. I premda klasičan radar, kao i radar za nadzor vazdušnog proistora pokrivaju široku oblast detekcije, prate ih skupe instalacije i ograničenja u odnosu na neke tehničke izazove, kao što je nemogućnost otkrivanja niskoletećih dronova na autopilotu.

Kompaktni radar za nadzor (CSR)

Kompaktni radar za nadzor (CSR) je bezbednosna tehnologija namenjena rešavanju problema koji se javljaju kod drugih tipova detekcije. CSR je, poput tradicionalnog radara, pogodan zbog toga što je u stanju da otkrije i prati objekte u svim vremenskim uslovima, a uz to je višestruko jeftiniji i manjih dimenzija u odnosu na tradicionalne radare. Kompaktna veličina omogućava ovom radaru da se montira na postojeće strukture, pa čak i na drveće, pružajući na taj način široku zaštitu perimetra gotovo na svakom zamislivom mestu. CSR može i da filtrira smetnje, kao što su ptice, primenom naprednog algoritma koji smanjuje broj lažnih alarma. Iako je legalna upotreba CSR i drugih tehnologija detekcije u SAD i u većini zemalja širom sveta, još uvek na postoje mehanizmi za reagovanje.

Propisi za ograničavanje korišćenja dronova

Aktuelni propisi u SAD zabranjuju korišćenje zaglušivanja ili lažiranja GPS lokacije u svim situacijama, osim za nekoliko federalnih agencija. Ovo otežava sprečavanje štete koju mogu da uzrokuju dronovi. FAA je uspostavila nove propise kojima se ograničava upotreba bespilotnih letelica. Međutim, u većini slučajeva i za državu i za lokalne vlasti još uvek je nelegalno da zaustavljaju ili ometaju dronove, osim da lociraju operatera i izdaju naredbu da prizemlji dron.

U državi Juta, 2016. godine usvojen je prvi zakon o neutralizaciji dronova u Sjedinjenim Državama kako bi se odgovorilo na dronove u rezervatima prirode zbog njihovog ometanja vatrogasnih letelica. Ovaj zakon bi mogao da posluži kao vrlo dobar model za druge države u kojima se dronovi pojavljuju u situacijama u kojima predstavljaju rizik po živote ljudi. Na saveznom nivou, ulažu se veliki napori u evaluaciju propisa i tehnologija vezanih za zloupotrebu bespilotnih letelica.

U članu 2135 revidiranog zakona o FAA iz 2016,  uvršćen je pilot-program za ispitivanje metoda za smanjivanje pretnji od bespilotnih letelica u okolini aerodroma i drugih objekata kritične infrastrukture. Postoji mnogo federalnih agencija koje se bave procenjivanjem upotrebe različitih tehnologija, kako bi odgovorile na ovu pretnju.

Dobar model zakona

U državi Juta, 2016. godine usvojen je prvi zakon o neutralizaciji dronova u Sjedinjenim državama kako bi se odgovorilo na dronove u rezervatima prirode zbog njihovog ometanja vatrogasnih letelica. Ovaj zakon bi mogao da posluži kao vrlo dobar model za druge države u kojima se dronovi pojavljuju u situacijama u kojima predstavljaju rizik po živote ljudi. Na saveznom nivou, ulažu se veliki napori u evaluaciju propisa i tehnologija vezanih za zloupotrebu bespilotnih letelica.

 

Delotvorne protivmere

Najdelotvornija protivmera za bespilotne letelece je zaglušivanje, trenutno nedozvoljena u privatnom sektoru. Tu spadaju stadioni, kongresni centri i drugi veliki prostori za okupljanja ljudi. Jedan broj kompanija bavi se razvojem nove tehnologije za reagovanje koji ne zahtevaju upotrebu zaglušivača ili hakovanje.

Nekoliko kompanija kreiralo je puške koje ispaljuju mrežu na dron koji se približava. Puške su efikasne samo na udaljenostima manjim od 100 metara i često promašuju cilj, naročito kada se dronovi približavaju velikom brzinom.

Nekoliko drugih kompanija je otišlo korak dalje u ovom smeru, sa bespilotnim letelicama koje hvataju druge bespilotne letelice. Nakon što radar detektuje dron, lansira se drugi odbrambeni dron i usmerava se do tačke detekcije.

Zatim, pomoću video‑analitike, locira dron-uljez i ispaljuje mrežu kojom onesposobljava dron i nosi ga na sigurno mesto. Iako još uvek u povoju, ova tehnika za hvatanje bespilotnih letelica veoma obećava i neće biti ograničavana na isti način kao zaglušivanje. Međutim, čak i ovo rešenje je teško primeniti pod trenutno važećim propisima, budući da svi komercijalni dronovi u SAD-u moraju biti pod direktnom kontrolom operatera unutar njihovog vidnog polja. To praktično znači da je operater drona dužan da bude na licu mesta u svakom trenutku kako bi zaštitio neki objekat, događaj ili osobe.

Jedno je sigurno: tehnologija će nastaviti da se adaptira, a bezbednosne kompanije će i dalje istraživati nove metode zaštite objekata, na šta ih obavezuje i položena zakletva. 

Dodajte novi komentar