MLAKA INFUZIJA ZA ODBRANU

U narednih pet godina države širom Evrope povećaće budžet za odbranu u proseku za 1,6 odsto. Do 2021. godine izdvojiće 245 milijardi dolara, pokazuju nove analize koje je objavila agencija IHS, svetski lider u oblasti kritičnih informacija, analitike i rešenja

Realna očekivanja su da će se izdvajanja u budžet za odbranu do 2020. uvećati u mnogim evropskim zemljama. Novac će prvenstveno biti namenjen modernizaciji opreme, zbog pojačanog stepena terorističkih pretnji u svetu.
Iako se države još uvek bore sa aktuelnim budžetskim ograničenjima i ekonomskim poteškoćama, očekuje se da će biti više političke volje i finansijske podrške nego što je bilo u poslednjih deset godina", rekla je Fenela Mekgerti, glavni analitičar agencije IHS. "Međutim, još uvek se taj proces odvija veoma sporo, jer Nato još uvek nije izdvojio planiranih dva odsto BDP na nivou čitave Evrope”, dodala je Mekgerti.
 

Francuski budžet ispod planiranog nivoa

Francuske oružane snage se trenutno reformišu, u cilju povećanja unutrašnje bezbednosti, kao glavnim vojnim prioritetom, čiji je zadatak da se efektivno suprotstave savremenim pretnjama. Nakon mnogih  revizija tokom poslednje dve godine, budžet Francuske je trenutno tek nešto malo veći od 1,9 odsto BDP, što je prilično daleko od Nato projekcije.
Nakon terorističkih napada u Parizu 2015. godine i u Nici 2016, francuski budžet za odbranu je pojačan sa oko 4 milijarde dolara, što je u okviru planiranog četvorogodišnjeg izdvajanja", rekla je Mekgerti. "Agencija IHS očekuje nove vertikalne revizije planova za finansiranje odbrane, s obzirom na to da su predsednik Emanuel Makron i Marin Le Pen, podržali povećanje izdvajanja od dva, odnosno tri odsto BDP," dodala je Mekgerti.
 

Istočna Evropa

U zapadnoj Evropi blago su porasla izdvajanja za odbranu tokom 2016. posle šest godina restrikcije. U poređenju sa istočnom Evropom koja trenutno ima najbrži rast budžeta za odbranu u svetu, to nije dovoljno. Očekuje se da će izdvajanja za odbranu u svim zemljama istočne Evrope biti veća do 2021. nego što je to bilo u 2016.
Zemlje istočne Evrope beleže značajna povećanja budžeta od 2014. godine. Iako su ta povećanja bila zapažena, zbog relativno niskog ukupnog nivoa izdvajanja u istočnoj Evropi, nije se previše osetio uticaj na globalne trendove", rekla je Mekgerti. Ukupna izdvajanja za odbranu u istočnoj Evropi dostigla su iznos od 24,6 milijardi dolara u 2016, što je veoma malo u poređenju sa 202 milijarde dolara, koliko je zabeleženo u zapadnoj Evropi.
 

Turska obezbeđuje granica

Turske oružane snage su druga najveća vojna sila Nato saveza, koji trenutno sprovodi niz programa nabavke kako bi Tursku adekvatno opremili.
Iako Turska teži da postane dominantna u čitavom regionu, trenutno je preokupirana suzbijanjem separatističkih i pobunjeničkih snaga kurdskih militanata i radikalnih pripadnika Islamske države duž svojih granica i unutar države.
U agenciji IHS smatraju da će bezbednosni problemi u kombinaciji sa nezadovoljstvom naroda zbog visoke stope inflacije i pada vrednosti lire u odnosu na dolar, verovatno uticati na veća izdvajanja turskog budžeta za odbranu. Fenela Mekgarti očekuje da će do 2021. godine Turska izdvajanja za odbranu dostići cifru od 11,7 milijardi dolara, što je 11 odsto više od trenutno predviđenog budžeta od 10,6 milijardi dolara.
U bliskoj budućnosti prioritet će svakako biti usmeren ka vojnoj opremi, odnosno ka uređajima za ometanje, izviđačkim avionima, sredstvima za protivvazdušnu odbranu, i neophodnim radarima, budući da Turska kontroliše svoje granice sa velikom zabrinutošću.

Dragica Šipka                                                                                                                                                                                                                                  

Dodajte novi komentar