NOVI POGLED NA BUDUĆNOST

Do 2050. godine  66 odsto stanovnika planete živeće u gradovima, prema podacima UN. Pred nama su velike demogradske promene, seoba  stanovništva iz sela u gradove,  iz malih u veća mesta, iz siromašnijih država u one koje nude bolji životni standard. Ovoliki broj ljudi u gradovima već uveliko zahteva posebnu pažnju i reorganizaciju života unutar samih gradova. Ako je to realnost, kakva će biti uloga javne bezbednosti, a kakvu će ulogu imati video-nadzor?

Savremeni gradovi pomeraju granice definisane konceptom „bezbednih gradova“. Da li je to samo fraza koja se sve ćešče pominje u medijima ili nam to zaista uskoro predstoji? Da bi zaživeli takvi projekti, potrebno je integrisati i umrežiti bezbednosni sisteme. Upravo se u tome i ogledaju prednosti ovakvih projekta, koji omogućavaju distribuciju informacija u vanrednim situacijama svim nadležnim agencijama i hitnim službama, na osnovu kojih one mogu preventivno da deluju. Tako se bez sumnje, podiže nivo javne bezbednosti.

Sasvim je jasno da uređaji za bezbezbednost i sugurnost ljudi,  posebno video-nadzor, imaju važnu ulogu u životnom okruženju, s obzirom na to da već postoji opšti konsenzus da CCTV i drugi sistemi treba da zaštite ljude u urbanim sredinama. Osim bezbednosnih funkcija, ovi višenamenski sistemi ostvaruju uštedu u obavljanju određenih poslova i radnoj snazi, što podstiče njihovu sve širu primenu.

To naravno sve više utiče na razvoj uređaja koji su usklađeni za različita sistemska rešenja i IT uređaje – bilo da se veza ostvaruje kroz računarski softver, korisničko okruženje, mikroprocesore ili neki drugi hardver. Krajni cilj je svakako da se javna bezbednost i upravljanje incidentima podigne na viši nivo.

Pravac kretanja

Koncept pametnih gradova podrazumeva zajednički rad arhitekata i urbanista, energetskih eksperata i građevinaca, kao i struka iz domena društvenih nauka, jer samo celovita, multidisciplinarna rešenja mogu da garantuju njihovu izvodljivost u budućnosti. Snabdevanje ovakvih velikih gradova energijom, hranom, vodom postaje sve složeniji problem koji donosi nove teškoće u zaštiti životne sredine, smatraju stručnjaci. Stoga treba apostrofirati tri osnovna cilja, koji trasiraju pravac kojim pametni gradovi treba da se kreću, da bi nadležni  pravilno usmerili investicije.

Prioritet je stvoriti uslove za nesmetan i konstantan ekonomski razvoj gradova, kako bi se izdržao priliv velikog broja stanovnika, omogućiti bolji i kvalitetniji život, bez obzira da li je reč o gradskom prevozu, infrastrukturi, obrazovanju ili kulturi i na kraju stvoriti dugoročno održive resurse i njima upravljati na pametan način.

Ovi ciljevi se ne mogu postići bez implementiranja novih tehnologija, kao osnove pametnih i sigurnih gradova. To je zadatak nadležnih organa u gradovima i lokalnim samoupravama.

Digitalne tehnologije su omogućile integraciju i umrežavanje različitih uređaja na svakom mestu. Količina informacija se svakodnevno uvećava, pa je nophodno efikasno upravljati svim dobijenim podacima.

Primera radi, imamo kamere na skoro svim saobraćajnicama. Da li se dobijene  informacije mogu iskoristiti, recimo, za regulisanje saobraćajnih gužvi? Ili za bolje upravljanje određenim resursima?

Nove tehnologije, kao što su oblak, društvene mreže, IoT senzori/uređaji danas su svima pristupačne. Prema nekim procenama, do 2021. biće konektovano i umreženo 28 milijardi uređaja, što je izvor ogromne količine korisnih informacija.

Postavlja se pitanje kako bezbedno skladištiti ove informacije, kako iskoristiti nove tehnologije za bolje upravljanje gradovima, kreiranje bezbednijeg okruženja za građane…?

Sve su to izazovi sa kojima se gradovi već sada sreću i sa kojima se gradovi budućnosti moraju  suočiti i izboriti.

Uloga javne bezbednosti

Kada se ustanove zadaci, ciljevi i izazovi pametnih i bezbednih gradova, treba definisati ulogu javne bezbednosti. Kreiranje bezbednog okruženja u gradskim celinama definitivno utiče na kvalitetniji život građana, ali stvara i bezbednije okruženje za investiranje. Ukoliko investitor treba da bira gde će plasirati svoju investiciju prednost će svakako dati bezbednom okruženju. Kad  se osvrnemo na obrazovanje, postavlja se pitanje da  li će građani upisati svoje dete u školu koja brine o bezbednosti dece ili u školu koja ima dugu istoriju bezbednosnih problema?

Takođe, svedoci smo klimatskih promena koje itekako utiču na kvalitet i bezbednost života. Setimo se samo poplava 2014 u Srbiji, kao i drugih skorašnjih nepogoda. Neophodno je brzo reagovati na prirodne katastrofe, kako bi se sprečile posledice širih razmera.

 Javna bezbednost definitivno ima značajnu ulogu u gradovima budućnosti, a istraživanja govore da gradske vlasti planiraju velika ulaganja u segmentu bezbednosti građana.

Kako bi se službe u okviru javne bezbednosti efikasno uhvatile u koštac sa nastupajućim problemima i omogućila građanima bezbednije okruženje, savremene tehnologije kao alat u službi javne bezbednosti se ne tretiraju kao opcija, već kao neophodnost.

Tehnologija omogućava brzo reagovanje u sitacijama kao što su na primer prekršaji u saobraćaju (prolazak vozila  kroz crveno svetlo ili vožnja nedozvoljenom brzinom, zabranjeno kretanje ili zaustavljanje i sl.). Uređaji, senzori i analitički softveri danas su već toliko napredovali, da je automatsko sankcionisanje ovakvih prekršaja pouzdano, brzo i ekonomski se isplati.

Neophodno je uspostaviti i bolju kontrolu građana prilikom javnih okupljanja (korišćenje mobilnih telefona kao kamera za nadzor, nosivih kamera. Sve to treba povezati sa nadzornim centrima).

Kada je u pitanju sve rasprostranjeniji  terorizam, od krucijalnog značaja je da se brzo reaguje u slučaju napada. Tom prilikom mogu pomoći napredni softveri za prepoznavanje lica koji su već uveliko prisutni na tržištu.

Korišćenjem naprednih tehnologija, građani se osećaju sigurnije i imaju više poverenja u službe javne bezbednosti.

ŠTA TREBA RAZMOTRITI?

  • Kreiranje pametnih i bezbednih gradova je neprekidan dugoročan proces.
  • Kada je u pitanju video, šta je to sigurna investicija, odnosno solucija za budućnost u velikoj ponudi proizvoda? U koju tehnologiju treba ulagati novac u budućnosti?
  • IP video-solucije se sastoje od kamera, VMS, uređaja za arhiviranje, mrežne infrastrukture, ostalih softvera…
  • KAMERE moraju biti pametne – dronovi i nosive kamere su trend koji se predviđa, ali generalno kamere „budućnosti“ moraju imati pametno i bezbedno skladištenje podataka, mogućnost instalacije raznih aplikacija u samu kameru. Mrežne kamere su očigledan predstavnik IoT uređaja koji će se u budućnosti umrežavati i generisati veliku količinu korisnih informacija za pametnije upravljanje gradovima.
  • VMS – video-menadžment softveri budućnosti moraju upravljati snimljenim materijalom na inovativan način, korišćenjem klaud tehnologija, meta-podataka dobijenih od kamera i video-analitičkih softvera. Mora postojati mogućnost fleksibilnog kreiranja većeg broja nadzornih centara koji međusobno sarađuju i dele neophodne informacije.
  • NAJVAŽNIJE: MORA POSTOJATI OTVORENA PLATFORMA za integraciju sa ostalim rešenjima koja čine pametan grad. Za bezbedan grad budućnosti neće biti dovoljno da ima odličan sistem video-nadzora sa svim danas poznatim „pametnim“ funkcijama, ukoliko taj sistem nije otvoren za nadogradnju i integraciju sa ostalim segmentima pametnih gradova. Za integraciju sa softverskim platformama za upravljanje saobraćajem, snabdevanjem električnom energijom, rasvetom, softverima za kontrolu zagađenosti, vremenskih uslova, upravljanje vodosnabdevanjem i sl.
  • Svedoci smo neplanskog ulaganja u pogrešnu (zatvorenu) tehnologiju poslednjih godina. Uzroci su uglavnom i„lične“ prirode, zbog nepoznavanja tehnologije i nepostojanja jasne strategije. Iako otvorena platforma uglavnom znači i povećanu konkurenciju na projektima treba biti odgovoran i prema budućim pokolenjima.

ZAŠTO BAŠ MREŽNI VIDEO?

  • Nove tehnologije koje se nalaze u inteligentnim IP kamerama omogućavaju nam video onda kada nam je neophodan, odnosno u pravo vreme. Mrežni video omogućava da se video slike u realnom vremenu istovremeno proslede svim nadležnim službama. Da li nam video uživo treba stalno ili samo onda kada se dešava neki incident? Da li je snimljeni video-materijal lako dostupan i odgovarajućeg kvaliteta za istražne organe ili za potrebe sankcionisanja prekršaja?
  • Kamera predstavlja jedan multifunkcionalni senzor. Slika sa tehnološki napredne kamere sadrži veliki broj informacija koje mogu da koriste raznim službama. Npr. klasični senzor za klasifikaciju vozila u saobraćaju, informiše nadležne koliko je kojih  vozila prošlo određenom saobraćajnicom. Međutim, ukoliko kamera ima ugrađenu video-analitiku može, pored osnovne informacije,  pružiti i informacije o boji vozila, registarskoj tablici, vremenskim uslovima na putu, nedozvoljenom kretanju, semaforskoj signalizaciji i sl. Ove informacije mogu koristiti sekreterijat za saobraćaj, saobraćajna policija, kriminalistička policija, komunalne službe i sl.
  • Tehnologija video-nadzora je već prihvaćena kao pouzdana i koristi se kao dokazni materijal. Dokazi koje pružaju video-kamere su tačni i mogu se proveriti (mnogo su pouzdaniji od nekih drugih dokaza).
  • Napomena: svaka digitalna slika predstavlja digitalnu informaciju kojom se mora odnositi na adekvatan način i upravljati u skladu sa važećim zakonima države:  Zakon o zaštiti podataka o ličnosti,  Zakon o informacionoj bezbednosti, kao i ostali zakoni u vezi sa video-nadzorom i bezbednosti informacija. 

ŠTA PORUČUJE STATISTIKA?

  • 75 odsto globalna potrošnja energije
  • 50–60 odsto globalna emisija gasova
  • U SAD građani provedu oko 7 milijardi sati u saobraćajnim gužvama, što ekonomiju košta oko 160 milijardi dolara
  • U Britaniji prosečan broj nasilničkih ponašanja je oko 12 na 1.000 stanovnika, dok je taj broj u ruralnim sredinama ispod sedam na 1.000 stanovnika

 

Vladimir Kos

Dodajte novi komentar