OPREZ, u pitanju su deca!

Bezbednost škole, kao temeljne institucije obrazovanja, sve je aktuelnija, a da pritom škola nije svrstana ni u jedan od dosadašnjih registara potencijalno ugroženih objekata
Krađa i uništavanje školske imovine, tuče, nasilje nad vršnjacima ilI nastavnicima, nošenje oružja, droga, alkohol, sekte, razne seksualne devijacije, nedisciplina, bežanje sa časova, falsifikovanje dokumenata (ocena) samo su deo pojedinačnog ili grupnog ponašanja u školskim dvorištima, učionicama, kabinetima.

U okviru sistema školstva odvija se proces obrazovanja i socijalnog vaspitanja, usvajaju se kulturne vrednosti jednog društva, tako da se njegovim ugrožavanjem i dezintegracijom narušava i mogućnost napretka i prioriteta čitavog društva. Da bi škole uspešno ostvarile svoj zadatak moraju biti ispunjeni određeni preduslovi, a jedan od osnovnih je bezbednost učenika i zaposlenih, kao i svih vrednosti u školi i oko nje. Stoga se javlja potreba za sveobuhvatnijim istraživanjem i bavljenjem ovom problematikom u cilju pronalaženja primerenih rešenja ovih primerenih rešenje ovih rešenja

ŠANSA ZA ODGOVORNE

Osnovna pitanja koja se postavljaju jesu: kolika je odgovornost škole za sopstvene slabosti jer očigledno je i to deo problema, a koliko društva, zatim kolika je obaveza škole, a kolika drugih institucija sistema (nadležnog ministarstva, lokalne samouprave, policije) u rešavanju problema bezbednosti škole.

Na osnovu savremenih istraživanja i iskustava iz sveta, kada je u pitanju bezbednost, nedvosmisleno je da je neophodna puna podrška institucija sistema. Jedino na taj način moguće je uspešno suprotstavljanje delovanju starih, ali i novih oblika ugrožavanja. U uslovima sve veće urbanizacije, socijalnih, a pre svega bezbednosnih problema, moraju da se definišu i odrede mesto i uloga države i njenih institucija, zatim škole, porodice i lokalne zajednice, kako bi se svi uključili u rešavanje bezbednosnih problema u školama.

Da se krenulo s mrtve tačke u Srbiji, govori i akcija Ministarstva prosvete, kojom je dato uputstvo svim osnovnim školama za izradu pravilnika o merama i postupku zaštite bezbednosti učenika. Međutim, problem bezbednosti škole je mnogo širi i zahteva sveobuhvatniji pristup i učešće mnogo više relevantnih aktera iz oblasti bezbednosti i drugih oblasti, koji se neposredno ili posredno bave ovom problematikom.

Kada se govori o učenicima kao direktnim akterima većine bezbednosnih problema u školama, važno je istaći njihovu ulogu u rešavanju tih problema. Utisak je da su, prilikom donošenja mera za nadzor mladih, oni uglavnom isključeni, iako su oni neko ko sigurno ima svoj stav, mišljenje i predloge, kako bi se donete mere uspešno sprovele.

Svaka škola uspostavlja određene odnose sa užom lokalnom sredinom, a zatim preko nje uspostavlja veze i sa drugim društvenim sredinama. U mreži odnosa koji se grade na svim nivoima, i lokalna zajednica treba da stvori uslove za što potpunije ostvarivanje društvenih vaspitno‑odgovornih i drugih zadataka škole. Svaka institucija iz lokalne zajednice, prema svojim nadležnostima, mora da učestvuje u planiranju i programiranju nastavnih i vannastavnih aktivnosti, kao i da omogući sve neophodne uslove za realizaciju tih programa vezanih za bezbednost.

Škola treba da neguje odnose u porodicama učenika, ali i sa institucijama lokalne vlasti, pravnim i zdravstvenim ustanovama, službama socijalne zaštite, centrima za rekreaciju, bibliotekama i muzejima, verskim zajednicama, medijima.

Direktor i stručni organi škole (nastavničko veće, odljensko i razredno veće, psihološko‑pedagoška služba, zdravstvena služba, školski odbor, savet roditelja, parlament učenika, tehnička služba, služba obezbeđenja i druge) obavezno bi morali da učestvuju i sprovode organizovane aktivnosti vezane za bezbednost škole.

Razmatrajući problem bezbednosti škole, mnogi će se saglasiti s tim da nisu samo učenici i nastavnici ugroženi. Vrednosti škole koje mogu biti ugrožene su školska imovina, nastava kao proces i celokupno poslovanje škole.

 PREVENTIVNE AKCIJE

U našoj zemlji već duže vreme postoji saradnja između škola i lokalnih policijskih stanica, kako putem edukacije školske dece, tako i putem policijske kontrole. Na taj način se u okolini mnogih škola, u poslednjih nekoliko godina, smanjio broj saobraćajnih nezgoda, ali i nasilja. Neke škole su angažovale i pripadnike privatnog obezbeđenja, dok su mnoge osnovne i srednje škole uvele sisteme za video-nadzor, što se pokazalo kao izuzetno isplativa i efikasna investicija. Na ovaj način se u školama, pre svega, sprečava unošenje droge i oružja, uništavanje imovine, te se smanjuje broj krađa i provala. Međutim, da li zaista postoji zabrinutost od terorističkih napada u školama, i ukoliko postoji, šta učiniti na tom polju?

NASILJE U PORASTU IZ GODINE U GODINU

Školarce najviše ugrožavaju droga i vršnjačko nasilje. Međutim, stručnjaci smatraju da uzroke treba potražiti i van škole: nasilje na teliviziji, raspad porodica, siromaštvo, opšta kriza u društvu. U odnosu na prethodne godine učeničko nasilje se povećalo, iako to nijedno istraživanje ne može tačno utvrditi. Smatra se da je procenat nasilja mnogo veći nego što pokazuju statistički podaci.Kada se govori o učenicima kao direktnim akterima većine bezbednosnih problema, važno je istaći njihovu ulogu u rešavanju tih problema.

NA KOME ĆE SE SLOMOTI KOLA?

Analize iskustava iz sveta pokazuju da su, recimo, američki stručnjaci još početkom sedamdesetih godina upozoravali na rastuću pojavu nasilja, vandalizam i kriminal u njihovim školama. Empirijska istraživanja su ukazala na ključni značaj škole za predviđanje pojave delikventnog ponašanja kod mladih.

Uz već  pomenute uzroke agresije u školi, koje su vezane za školsku sredinu u celini, navode se i oni vezani za društvo u celini. Smatra se da je zbog uticaja nasilja na televiziji, raspada porodica, etničkih sukoba, nezaposlenosti, siromaštva, nesposobnosti zdravstvenih ustanova da adekvatno deluju, došlo do reflektovanja agresije i van škola.

Kao pedagoški odgovor na rešavanje problema nasilja kod mladih, u Americi je razvijeno na stotine programa za njegovo praktično suzbijanje. Oni su usmereni na same učenike, nastavnike, škole, roditelje, službe bezbednosti i širu zajednicu, sve do institucija na državnom nivou.

Rezultati nekih istraživanja pokazuju da škole najviše ugrožavaju droga, ali i nasilje i krađe. Interesantno je da se rezultati ovih istraživanja razlikuju za oko 20 odsto od zvanično prijavljenih i evidentiranih podataka o ugroženosti u školama. Takođe, prema nekim pokazateljima, „školski policajac“ je znatno doprineo poboljšanju uslova bezbednosti u pojedinim školama, ali je isto tako pokazao da je time tek dotaknut vrh ledenog brega u načinu rešavanja problema bezbednosti škole.

NIŠTA BEZ PRAVILA

Ono o čemu sigurno ne zaostajemo za drugim zemljama jeste bezbednost škola kao ozbiljnim društvenim problemom. Negativne društvene pojave uzrokuju pojavu novih i intenziviraju delovanje već postojećih izvora i oblika ugrožavanja. U najnovije oblike sigurno treba uvrstiti pretnje terorističkim aktivnostima. Da se vratimo na početak. Da li ponuđeni pravilnici o merama, načinu i postupku zaštite i bezbednosti učenika, kao i mere za nadzor mladih, zadovoljavaju neophodne kriterijume za uspostavljanje sigurne i bezbedne škole, koja će uspešno odolevati svim opasnostima i oblicima ugrožavanja koji joj prete? Ukoliko želimo da budemo iskreni, a i da naša zabrinutost nad ovim problemom bude ozbiljno shvaćena, onda je odgovor sigurno NE.

Neophodan je sistemski i sveobuhvatniji pristup ovom problemu, koji bi koordinirala nadležna ministarstva. Treba analizirati postojeće stanje i utvrditi procenu starih i novih pojavnih oblika ugrožavanja vitalnih vrednosti škole. Naravno, neophodno je sprovesti temeljno i valjano istraživanje sa ekipama stručnjaka na terenu, koji će primenjivati najsavremeniji način i metodološki pristup u prikupljanju podataka, njihovom sređivanju, klasifikaciji  i konačnoj analizi. Na osnovu rezultata tih istraživanja, može se potom predložiti takva organizaciona struktura škole koja će podrazumevati implementaciju novih bezbednosnih elemenata u postojeću strukturu i pružiti pomoć školama da steknu osnovu za identifikovanje potreba u edukaciji i bezbednosti.

Urgentno delovanje i sprovođenje niza mera i aktivnosti na sprećavanju ovog društvenog problema i njegovog daljeg širenja, jedini je način da se izbegne tačka ključanja, kojoj se približavamo. Možda će konkretna istraživanja dati drugačije rezultate od očekivanih, ali se mora uzeti u obzir i to da je svaka školska sredina slučaj za sebe, kao i da treba da se organizuje i deluje na preventivnom planu, kako bi se na vreme sprečile posledice ugrožavanja dece sada i ubuduće.

Svetlana Stanarević

 

Dodajte novi komentar