ŠIROKO POLJE PRIMENE

Perimetarska zaštita je široka oblast aplikacija. Ona obuhvata instalacije poput osvetljenja, obezbeđenja kontrolno-propusnih stanica i ograđenog prostora, kao i senzora za kontrolu granica privatnih poseda

Na koji način video-nadzor može da doprinese obezbeđenju perimetara?

Video-tehnologija koja se koristi za zaštitu perimetara ima dve važne funkcije. Pre svega, video-snimci služe za vizuelno verifikovanje alarma koje su, recimo, aktivirali detektori na ogradi. Osim toga, video-sistemi aktivno otkrivaju događaj duž granica poseda ili unutar neke definisane oblasti.

Šta je potrebno za implementaciju video‑nadzora perimetarske zaštite?

U načelu, najvažnije je osmisliti detaljan koncept za različite korisničke aplikacije i izabrati dobru poziciju kamera. Osim toga, neophodna su tri osnovna elementa – kamere, sistem za video-analizu i sistem za menadžment videa i alarma. Kamere treba da daju dobre slike čak i sa malo dnevne svetlosti, jer u suprotnom nećete moći da analizirate snimke ukoliko se za to ukaže potreba. Zatim, potreban vam je sistem za video-analizu koji može da snima, i sistem za menadžment videa i alarma.

O čemu treba voditi računa prilikom planiranja jednog ovakvog sistema sa aspekta proizvođača sistema za video-analizu?

Pre svega treba jasno definisati zahteve korisnika. Svaki projekat ima konkretne specifične zahteve, naročito kada je reč o pozicioniranju kamera i načinu obrade alarmnih događaja.

Kako zapravo treba instalirati kamere?

Kod standardne perimetarske zaštite, kamere se instaliraju u neposrednoj blizini granica poseda. U ovu svrhu obično se koriste jarboli koji služe i kao nosači za osvetljenje. Kamere treba instalirati dovoljno visoko tako da se pouzdano mogu uočiti kretanja ka kameri. U načelu, dobra visina za montažu kamere je između četiri i šest metara. Važno je voditi računa da su jarboli dovoljno otporni, kako bi dobijena slika bila bez podrhtavanja, čak i u najvetrovitijim vremenskim prilikama. Izvor svetlosti treba postaviti koliko je moguće dalje od kamere kako bi osvetljenost bila homogena, i da bi se smanjile smetnje koje bi mogli da izazovu insekti pred kamerom.

Koliki je opseg detekcije kamere?

Na ovo pitanje se ne može odgovoriti uopšteno. Dubina polja detekcije direktno je određena objektivom i ograničena time šta je po definiciji najmanji objekat. Za pouzdanu analizu, presudni su parametri.

Izbor objektiva određuje vidno polje kamere, a samim tim i opseg detekcije. Za precizno planiranje postoje besplatni alati, koji se koriste za određivanje razdaljine između jarbola sa kamerama na lokacijama naših klijenata. Odlučujući faktor za određivanje razdaljine je odnos veličina predmeta koji treba da se detektuje i maksimalne razdaljine do tog predmeta. Preporuka je deset procenata izabrane rezolucije kamera. Sa standardnim kamerama realna razdaljina između jarbola bila bi, dakle, oko 50 metara. Uobičajeno je da se biraju veće fokalne razdaljine, tako da se vidna polja kamera preklapaju, kako bi se izbegli mrtvi uglovi ispod kamera.

Rastojanje između jarbola može se povećati primenom većih rezolucija i/ili većih fokalnih razdaljina. Međutim, veće fokalne razdaljine uvek vode do većih mrtvih uglova, a veće rezolucije do većih smetnji. Većim fokalnim razdaljinama, kao ni većim rezolucijama ne povećava se dubina vidnog polja. Samim tim, video‑slika neće automatski postati jasnija i bolja za analizu.

Ipak, kada se interferencije na slici smanje, na primer, primenom termalnih kamera, opseg se lako može proširiti do 80 metara. Ovo je prosto posledica činjenice da se pomoću termalnih kamera mogu detektovati samo topli predmeti, što dovodi do neznatnog broja smetnji na slikama.

Šta se sve može detektovati pomoću video-analize?

U načelu, video-analiza otkriva pokretne segmente na video-snimku. Ovi pokretni objekti mogu biti ljudi i vozila, ali isto tako i grane, trava, životinje ili senke. Detektovani objekti podležu iscrpnoj proveri validnosti. U zavisnosti od sistema analize detektovani objekat aktivira određeni broj alarma.

Šta u ovom kontekstu znači provera validnosti?

Proverom validnosti procenjuje se značaj objekta, da bi se uklapio u matricu alarma. Važni kriterijumi su minimalna veličina, granica dubine detekcije, kao i maksimalna veličina objekta. Dodatni kriterijum je „ponašanje” objekta, tj. način i pravac njegovog kretanja. Ove informacije dobijaju se takozvanim trasiranjem, tj. praćenjem objekta unutar videa.

Na primer, napraviti preciznu definiciju skale veličina u većini slučajeva nije tako lako, jer se veličina objekta menja sa dubinom slike. Zbog toga se koriste modeli koji uzimaju u obzir faktor perspektive, i oni koji konvertuju podatke sa piksela u stvarne vrednosti.

Na taj način, veličine objekata postaju konstantne u perspektivi, što znači da je moguće definisati da, na primer, najveći objekat treba da bude veličine 2,2 x 0,8 metara. Ovo su osnovni kriterijumi i parametri kod većine sistema za video-analizu.

Šta aktivira alarm?

U kontekstu perimetarske zaštite alarm se može definisati na sledeći način: „u definisanoj oblasti nalazi se (validni) objekat, koji je u granicama definisanih dimenzija, računajući i faktor perspektive, duže od minimalnog vremenskog perioda, sa minimalnim kretanjem u definisanom smeru“.

Ukoliko su ispunjeni ovi kriterijumi, aktivira se alarm. Jedan ovakav slučaj je kada, na primer, neka osoba pokuša da preskoči ogradu i detektuje je sistem za video-analitiku.

    Šta se u tom slučaju dešava sa alarmom?

Kada se alarm aktivira, pokreću se dve važne procedure. Alarm obaveštava video-server, koji ga koristi kao okidač za snimanje. Video-server čuva snimke iz perioda pre i nakon aktiviranja alarma, čije trajanje se može podesiti, i povezuje alarm sa odgovarajućom alarmnom slikom. Alarmi se čuvaju u bazi podataka i mogu se pregledati u bilo koje vreme.

U okviru druge procedure alarm se prosleđuje do sistema za menadžment alarma. Sistem za menadžment „određuje” način obrade alarma. Kod aplikacija za video‑nadzor standardna reakcija bila bi prikaz alarmnog događaja na monitoru.

Dalji postupci zavise od zahteva korisnika. U suštini, snimci ili živi video sa bilo koje kamere se mogu prikazati na bilo kom monitoru. Često je za to preduslov da se alarm prosledi do centralnog sistema.

Što se ovog zahteva tiče, nevažno je da li će se proslediti preko hardvera ili softvera, ili, što je takođe čest slučaj, u formi video- strima.

Sistemi za video-menadžment mogu se instalirati na bilo kom mestu. Savremeni video-serveri omogućavaju prenos videa preko WAN mreža uz malo zauzimanja propusnog opsega.

Da li je zapravo moguće identifikovati osobu koja pokuša neovlašćeno DA stupi na posed, ili video‑tehnologija još uvek nije dorasla tom zadatku? Može li se to postići pomoću veće rezolucije?

Pojam identifikacije treba preciznije definisati. Da bi sistem za video‑analizu identifikovao objekat, on mora da se uklopi u određeni obrazac. Pojedini objekti mogu biti veoma malih dimenzija, tako da je nemoguće identifikovati detalje.

Stoga je važno da se postarate da prikaz glave osobe koju treba identifikovati bude dovoljne veličine. To se teško postiže perimetarskom zaštitom, na primer u vidu detektora na ogradi, naročito ako imate posla sa osobama koji odbijaju saradnju.

Da bi se identifikovali ljudi, trebalo bi da instalirate dodatne pokretene kamere sa većom rezolucijom i dobrim i brzim objektivima. Pomoću PTZ dom kamera visoke definicije mogu se jasno identifikovati osobe na rastojanju od 40 do 80 metara. Na razdaljinama od 80 do160 metara jasno se razaznaje ljudska figura.

U slučaju alarma, dom kamere se usmeravaju do prethodno definisanog položaja u kome je objekat aktivirao alarm, na primer, do detektora na ogradi. Od tog trenutka nadalje, dom kamera prati objekat i samim tim obezbeđuje snimanje tokom dužeg vremenskog perioda.

Sve ovo dobro zvuči, ali da li dobro funkcioniše u praksi?

Video-analiza nije nešto što biste mogli da uporedite sa, na primer, sijalicom, koja svetli ili ne svetli. Video‑analitika varira u rasponu od „problematične“ do „odlične“. Kvalitet video‑analize u specifičnim aplikacijama procenjuju uglavnom eksperti. Najvažniji korak u ostvarenju zadovoljavajuće perimetarske zaštite je profesionalno planiranje.

Profesionalni instalateri bi trebalo da se oslanjaju na podršku proizvođača, dok krajnje korisnike treba temeljno konsultovati u pogledu njihovih zahteva. Međutim, čak i sa najboljim planiranjem i implementacijom nikada neće moći da se ostvari savršena perimetarska zaštita. Uvek će biti lažnih alarma uzrokovanih vremenskim prilikama, životinjama, i predmetima u vidnom polju kamere. Bilo kakve mere za smanjenje broja lažnih uzbuna biće delotvorne samo u okviru dobro instaliranog sistema.

Kako stoje stvari sa IP rešenjima?

Čist IP koncept je dominantan trend kod novih instalacija. Danas postoji širok asortiman IP kamera, među kojima su i HD kamere. Kada se koriste za video-analizu u okviru aplikacije perimetarske zaštite, uopšte nije važno koja vrsta prenosa videa će se izabrati. Izvodljiva su IP, analogna, kao i hibridna rešenja.

Koliko je bitno servisiranje i održavanje jednog ovakvog sistema?

Kod perimetarske zaštite se ponavljaju slični problemi. S jedne strane, životinje, najčešće zečevi, aktiviraju lažne alarme. Međutim, ovakvi lažni alarmi mogu se dosledno suzbiti ispravno podešenim integrisanim faktorom perspektive.

S druge strane, vegetacija koja raste tokom cele godine izaziva probleme. Zato je povremeno potrebno fino podesiti planirane instalacije. Pomoću asistenta za konfiguraciju moguće je fino podesiti postojeće analize preko standardne internet konekcije, bez potrebe za skupim intervencijama na licu mesta. Internet konekcija se, na primer, može ostvariti preko kratkoročne UMTS konekcije. Naravno, moguće je kreirati i VPN konekcije. Na taj način se daljinski kontrolišu perimetarski sistemi nadzora. 

Dodajte novi komentar